Уз Српски прогнани народ Доњег Вакуфа увијек сам срцем.
Вежу нас исте боли и сјећања прошлости а љубави и радости садашњости.
Вечерас сам присуствовала Академији „Крвави пут прогона“ којом је обиљежено 30 година од егзодуса Срба из Доњег Вакуфа и околних мјеста.
Академију су организовали предсједник Удружења Срба Доњевакуфских Давор Шандара и дивна екипа младих људи који су били тад дјеца у колони Срба која је напуштала своја огњишта.
Вечерас смо свједочили страдању 82 невине цивилне жртве Бравница, међу њима 8 дјеце млађе од 12 година., кроз истинита свједочења др Костића и других говорника.
Академији су присуствовали бројни потомци прогнаних, представници удружења, званичници и грађани који су се окупили како би одали почаст страдалима и сачували сјећање на тешке догађаје из септембра 1995. године.
Програм је обухватио обраћања организатора, свједочења преживјелих, као и пригодан културно-умјетнички дио посвећен жртвама и прогнаницима, а од свих највећу емоцију нам је пренио млади писац Срђан Пуцар који је кроз свједочење двогодишњег дјечака умјесто прославе првог рођендана, свој рођендан провео у избјегличкој колони и крвавом путу прогона свог народа јер су били Срби.
Сутра од 22:30 на РТРС погледајте премијерно филм свједока страдалих.
Мене је заледило у сузи и обавезало још више да се никад не заборави и никад понови цивилна жртва ових простора.
Ћир 
Eng